Kada je pred početak svirana naša himna i kad su moj sin i njegovi drugovi ustali, stavili tri prstića na srce i počeli da pevaju, puklo mi je pred očima da se jedino oni još nisu predali. I da im treba podrška. Pošto su im očevi bili zabavljeni najneverovatnijim računicama kako da bez pobede prođu dalje, skočim i iz sveg glasa počnem da pevam „Bože pravde“ sa klincima.
Alal vera gospođo!
Vi ste junačka majka junačkih sinova i zaista vam se divim!
Za hrabre žene poput vas, u selu mojih roditelja kažu ''dostojnija da nosi čakšire od većine muškaraca''!
Nepodnošljiva je sramota što je narod kome su nekada i stranci priznavali hrabrost kao najveću vrlinu, usvojio ropsku filosofiju života i kukavički mentalitet, pod izgovorom nekakvog ''realizma'' i ''hladne analitike'' koji navodno jedini garantuju uspeh u savremenom svetu.
Malo je majki poput vas koje će u svojim sinovima podsticati muškarce i borce.
A i za ovo vam svaka čast:
Naša nesreća je u tome što smo retko kad do sada bili ujedinjeni u borbi. Zato smo i gubili kad je najvažnije.
Ne bi meni ni ovo sad bilo toliko važno da moj sin i njegovi drugari nisu rešili da se bore. E, tu je stvar već postala lična. Neće moj sin da raste računajući kako može da se provuče sa porazima. Ima da se bori. Uvek. A ponekad i da pobedi.
Dakle, gospodo srpski muškarci, da se uvek ima pred očima najveći uzrok svih naših nacionalnih poraza: ...što smo retko kad do sada bili ujedinjeni U BORBI!
A mnogo više nego na sport, to se odnosi na druge, neuporedivo važnije oblasti nacionalnog života!
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 20 jun 2010 17:11
Neofit77
Moje poštovanje gospođo.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 20 jun 2010 17:24
Odbrana i poslednji dani
AU..Baš divan iracionalizam i otvorenost..Nekako sam primetio, doduše u komentarima, a manje u tekstovima, sve više pseudointelektualizma i postmodernističkog nagvaždavanja, tako da ovaj tekst uspostavlja ravnotežu. BRAVO!
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 20 jun 2010 18:25
Ljubiša Spasojević
Bravo Dragana! Od takve majke nije ni čudo da je takav i sin. Vreme je i da mužu otvorite oči.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 20 jun 2010 18:36
Observantes
Saglasan, gospođo Matović!
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 20 jun 2010 18:47
NB
Zato pobeda protiv Nemačke nije samo to. Nije sramota reći. To je pobeda protiv Nemačke sa kojom smo ratovali nekoliko puta, koja je prva priznala Hrvatsku, koja je priznala Kosovo, čiji je ambasador u Beogradu pretio da ako budemo zatezali oko Kosova možemo da ostanemo i bez Vojvodine i Sandžaka, i one Nemačke koja nas je ponovo bombardovala pre deset godina. Ima toga još.
Gospodjo Matovic!
Posle ovakvog komentara trebalo bi da se zaista postidite! Vise je nego neukusno izjednacavati jednu obicnu fudbalsku utakmicu sa ratnim stanjem i "vracanjem dugova" medju drzavama. Za razliku od nasih izvestaca u nemackim novinama nije niko pisao cinicno o nasoj reprezentaciji. Istina, nemacki komentatori su se uglavnom zalili na sudjenje onog "spanskog baletana" od sudije, medjutim, niko nije vredjao nasu drzavu ili uspostavljao neki "istorijski kontekst" u svojim komentarima. Moramo biti realni - fudbal je, ipak, samo igra, a ne bojno polje!
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 20 jun 2010 19:54
Piksi
Resantimanskom nacionalizmu je i sport samo sredstvo za naplatu istorijskih dugova. Da je prava radost sporta u viteškom nadmetanju, kako god strastveno ono bilo, a ne u mržnji, besu i želji za osvetom, to mu nikako ne ide u glavu. Tužno.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 20 jun 2010 19:59
robika
"Trebalo je da i oni vide kako to izgleda.
Ta prokleta nepravda".
Ovo su dve kratke recenice koje tako mnogo govore.
Zaista divno ste rekli ono sto mnogi misle u sebi.
Cestitam,divan text
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 20 jun 2010 20:05
Konstantin P.
Briljantno Dragance!
I veoma sarmantno.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 20 jun 2010 20:36
Mirocki
Svaka cast, i puno hvala za tekst.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 20 jun 2010 20:44
Peter V.
Nemci uživaju u pobedama ali ne i mi.
Radujući se nacionalnoj svesti naše omladine ipak, mislim, futbal treba da bude prvenstveno ono što jeste, sport, iako sam svetan da ni politiku nije moguće sasvim izolovati.
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 20 jun 2010 21:02
hazar
Na sličnu temu ima jedan tekst u Blicu. Ovaj Draganin je kao replika na neviđeno:)
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 20 jun 2010 22:00
Milko Grbović
Mogu da pohvalim tekst, da ga elaboriram iz raznih uglova.
Ipak, za sada ću samo da nešto kažem:
u kadar ulazi taj neki Gari Lineker.
Taj "neki" Gari je njihov bivši centarfor, danas komentator, vrlo pristojan, miran i odmeren. A da kažem da pomenuti nikada nije dobio ni žuti a kamoli crveni karotn.
A neka ženski svet pogelda, mi muški to znamo, koliko guranja, laktanja ima u šesnaestercu, da svaki centarfor mora da nauči da deli i da prima udarce.
A Gari je zbilja gospodin.
A sad, što maltene ceo svet slavi i opravdava tu Diegovu podvalu, to nisu Garijeve hipoteke, nego nečije tuđe.
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 20 jun 2010 23:36
Jedan pažljivi čitalac
Za ovakav tekst potreban je pošten karakter, mudra glava i emotivno srce! Dragana je srećnica!
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 21 jun 2010 00:28
Zdravko
E sad bi "Majke u crnom", "Majke u ružičastom" kao sigurno i "Lepršave majke" sasule baražnu vatru na ovaj tekst tipa: Nedamo mi svoje sinove da ginu, Ovaj tekst poziva na rat, Draganu treba u aps, Još jedna provala srpskog fašizoidnog nacionalizma. Baš kao i pojedini komentatori. No, nije fudbal samo sport. Manite se vi manitih izjava. To je više od igre, sigurno. Raspad SFR Jugoslavije je počeo na stadionima. Ne treba sumljati u majčinsku ljubav, to je najjača veza na svijetu. Treba hrabrosti, kuraži, da se napiše ovakav tekst. Tekst kome se vjeruje. A šta je alternativa? Odgajati djecu u podaničkom mentalitetu, spremati ih da bez borbe prihvate kapitulaciju. Da sutra budu robovi multinacionalnih korporacija i korumpiranih domaćih političara, da cijeli život žive u mraku i strahu, da budu OVCE! To je menatlitet stada. A ovce će kad tad na klanje! To što mi laž prihvatamo za istinu, nije do njih, do nas je! I to da je Maradona podvalio, ma ajte! A to što pred nosom Argentine Britanci drže pod kolonijalnim statusom Foklande nije prevara, to je Božja pravada, šta li? Taj cinični legalizam kad je na našu vlastitu štetu me stvarno užasava. A kad nas siluju onda nije do njih, do nas je, ponovo! To već ulazi u sadomazohistički mentalitet, koji nam ugrađuju već godinama, i to sa uspjehom, rekao bih. Kad je pobijedila reprezentacija Srbije u Republici Srpskoj bio je praznik. Ljudi su na ulicama pjevali i sa srpskim zastavama u rukama i na automobilima proslavljali pobjedu. VELIKU POBJEDU! Ovoliko sreće na ulicama ima jedino za Božić, kad skavimo Gospoda i evo neki dan kad nam se ukazao! Jest, bilo je sreće ali bilo je i vjere. Vjere sa kojom zajedno sa svojom reprezentacijom ulazimo u novi meč s Australijom. Ne trebamo biti naivni, Srbi u ovom trenutku i na ovim prostorima imaju specijalni status. Status obespravljene nacije. Status osuđene nacije. I što je najgore, nije to sva "dobra" koja možemo da očekujemo. Zato pobjeda nad Njemačkom reprezentacijom sija u mraku da se ogrijemo!
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 21 jun 2010 15:34
Jovan London
@Milko Grbović
Samo da vas podetim da pomenuti `gospodin` Gari nije bio njihov već engleski centarfor! Malo pažnje kada iznosimo podatke nebi bilo zgoreg.
PS Dragana, stvarno se radujem svakom vašem tekstu i uživam čitajući ih. Hvala!
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 21 jun 2010 19:30
Milena Matić
Sjajan tekst!
Pronašla sam se u vradžbinskom gledanju utakmice iz kuhinje, kao da žene donose nesreću ako navijaju!!
I pronašla sam se u ponosu naše (njene i moje) dece koje pevaju himnu i znaju tekst i vole iskreno zemlju Srbiju!
Pobeda!!!!
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 21 jun 2010 20:27
Munze Konza
Fudbal ponekad jeste samo igra, ali ako ne možemo da vratimo Nemcima 1914., 1941., 1991., i otimanje Kosmeta, e vala možemo da ih dobijemo na terenu! Za mene je ova utakmica bila više od igre - to je pitanje nacionalne časti i ponosa i svaka čast našim momcima. A da su nemačke novine pisale o srpskim igračima kao o balvanima vraćajući se stalno na selektora Šestka, jesu. I eto im sad balvani u grlu. Došlo vreme da ih bijemo u fudbalu. Taj ponos mi ne može oduzeti niko.
Maradoni svaka čast - i neka im je dao gol rukom, i neka ih je provocirao na terenu. Posle te čuvene utakmice, rekao je - oni su ubijali naše momke na Malvinima kao ptice, i drago mi je da sam im vratio bar malo. Pridružujem mu se - ako jedna nacija kao engleska ima skoro 300 miliona evra za jednog fudbalera, a neke druge nemaju ni za hleb, treba koristiti svaku zgodnu priliku da im toliko bogatstvo makar malo zagorčamo. Fer plej, Geri Lineker, inače sjajan fudbaler? Oh, što mi ga je žao....
Preporuke:
0
0
19
utorak, 22 jun 2010 09:55
Milko
Jovane, možda je moja formualacija malo neprecizna, ali "njihov centarfor" je očigledno "engleski centarfor", pošto je u tekstu bilo reči o porazu Engleza Maradoninom "božijom rukom", a na Engleze ja autorka mislila kada je rekla da i njih stiže nepravda.
Preporuke:
0
0
20
utorak, 22 jun 2010 14:43
Teofilo Stivenson
Srbi su najveći ljubavnici, a zemlja doživljava demografsku katastrofu.
Srbi su najbolji fudbaleri, a jedini fudbaleri koje konstantno imamo su odbrambeni. Sve drugo je veliki znak pitanja.
Srbi su najveći ratnici, a pate od kompleksa i anksioznosti u mečevima sa timovima iz zemalja primitivnog progresivizma i neokolonijalnog fudbala.
Srbi imaju istoriju, ali o njoj pod pretnjama čute. Drugi se hvataju za bilo šta kada se valja ohrabriti.
Srbi se boje sopstvene impotencije. A možda nemaju zbog čega. Jer mnogi ih se plaše i mnogi im se dive.
Srbi su mali narod sa jakom imaginacijom. A možda i veliki narod sa gorkim iskustvima.
Srbi možda mogu da nauče i reči iz stranih jezika, čucpa (Jidiš), kohones (španski), i neke druge a zaboravljene iz svog, kao što su borba, hrabrost i istrajnost. Jer kad god to pokažemo, vidi se da sreća prati hrabre.
Ne znam ni jednog Srbina kome nije bilo drago da vidi da Nemac pokušava da razbije plastičnu flašu. Ta vrsta iracionalnosti se kod naših severnih suseda (dobro znam šta pišem) itekako retko viđa.
.jpg)
Alal vera gospođo!
Vi ste junačka majka junačkih sinova i zaista vam se divim!
Za hrabre žene poput vas, u selu mojih roditelja kažu ''dostojnija da nosi čakšire od većine muškaraca''!
Nepodnošljiva je sramota što je narod kome su nekada i stranci priznavali hrabrost kao najveću vrlinu, usvojio ropsku filosofiju života i kukavički mentalitet, pod izgovorom nekakvog ''realizma'' i ''hladne analitike'' koji navodno jedini garantuju uspeh u savremenom svetu.
Malo je majki poput vas koje će u svojim sinovima podsticati muškarce i borce.
A i za ovo vam svaka čast:
Ne bi meni ni ovo sad bilo toliko važno da moj sin i njegovi drugari nisu rešili da se bore. E, tu je stvar već postala lična. Neće moj sin da raste računajući kako može da se provuče sa porazima. Ima da se bori. Uvek. A ponekad i da pobedi.
Dakle, gospodo srpski muškarci, da se uvek ima pred očima najveći uzrok svih naših nacionalnih poraza: ...što smo retko kad do sada bili ujedinjeni U BORBI!
A mnogo više nego na sport, to se odnosi na druge, neuporedivo važnije oblasti nacionalnog života!
Gospodjo Matovic!
Posle ovakvog komentara trebalo bi da se zaista postidite! Vise je nego neukusno izjednacavati jednu obicnu fudbalsku utakmicu sa ratnim stanjem i "vracanjem dugova" medju drzavama. Za razliku od nasih izvestaca u nemackim novinama nije niko pisao cinicno o nasoj reprezentaciji. Istina, nemacki komentatori su se uglavnom zalili na sudjenje onog "spanskog baletana" od sudije, medjutim, niko nije vredjao nasu drzavu ili uspostavljao neki "istorijski kontekst" u svojim komentarima. Moramo biti realni - fudbal je, ipak, samo igra, a ne bojno polje!
Ta prokleta nepravda".
Ovo su dve kratke recenice koje tako mnogo govore.
Zaista divno ste rekli ono sto mnogi misle u sebi.
Cestitam,divan text
I veoma sarmantno.
Pozdrav!
Radujući se nacionalnoj svesti naše omladine ipak, mislim, futbal treba da bude prvenstveno ono što jeste, sport, iako sam svetan da ni politiku nije moguće sasvim izolovati.
Ipak, za sada ću samo da nešto kažem:
Taj "neki" Gari je njihov bivši centarfor, danas komentator, vrlo pristojan, miran i odmeren. A da kažem da pomenuti nikada nije dobio ni žuti a kamoli crveni karotn.
A neka ženski svet pogelda, mi muški to znamo, koliko guranja, laktanja ima u šesnaestercu, da svaki centarfor mora da nauči da deli i da prima udarce.
A Gari je zbilja gospodin.
A sad, što maltene ceo svet slavi i opravdava tu Diegovu podvalu, to nisu Garijeve hipoteke, nego nečije tuđe.
Samo da vas podetim da pomenuti `gospodin` Gari nije bio njihov već engleski centarfor! Malo pažnje kada iznosimo podatke nebi bilo zgoreg.
PS Dragana, stvarno se radujem svakom vašem tekstu i uživam čitajući ih. Hvala!
Pronašla sam se u vradžbinskom gledanju utakmice iz kuhinje, kao da žene donose nesreću ako navijaju!!
I pronašla sam se u ponosu naše (njene i moje) dece koje pevaju himnu i znaju tekst i vole iskreno zemlju Srbiju!
Pobeda!!!!
Maradoni svaka čast - i neka im je dao gol rukom, i neka ih je provocirao na terenu. Posle te čuvene utakmice, rekao je - oni su ubijali naše momke na Malvinima kao ptice, i drago mi je da sam im vratio bar malo. Pridružujem mu se - ako jedna nacija kao engleska ima skoro 300 miliona evra za jednog fudbalera, a neke druge nemaju ni za hleb, treba koristiti svaku zgodnu priliku da im toliko bogatstvo makar malo zagorčamo. Fer plej, Geri Lineker, inače sjajan fudbaler? Oh, što mi ga je žao....
Srbi su najbolji fudbaleri, a jedini fudbaleri koje konstantno imamo su odbrambeni. Sve drugo je veliki znak pitanja.
Srbi su najveći ratnici, a pate od kompleksa i anksioznosti u mečevima sa timovima iz zemalja primitivnog progresivizma i neokolonijalnog fudbala.
Srbi imaju istoriju, ali o njoj pod pretnjama čute. Drugi se hvataju za bilo šta kada se valja ohrabriti.
Srbi se boje sopstvene impotencije. A možda nemaju zbog čega. Jer mnogi ih se plaše i mnogi im se dive.
Srbi su mali narod sa jakom imaginacijom. A možda i veliki narod sa gorkim iskustvima.
Srbi možda mogu da nauče i reči iz stranih jezika, čucpa (Jidiš), kohones (španski), i neke druge a zaboravljene iz svog, kao što su borba, hrabrost i istrajnost. Jer kad god to pokažemo, vidi se da sreća prati hrabre.
Ne znam ni jednog Srbina kome nije bilo drago da vidi da Nemac pokušava da razbije plastičnu flašu. Ta vrsta iracionalnosti se kod naših severnih suseda (dobro znam šta pišem) itekako retko viđa.